Zalazak

Ceo grad se nalazi predamnom, i ceo zivot takodje.
Prilazis mi. Lagano me okreces, i milujes obraze svojim mekim i toplim sakama.
U iskusenju sam. Da li da ti se prepustim ili..Ne, ti mene odbijas.
Sapuces mi, nezno i ljupko kao da pokusavas da me ne povredis. Ali reci, reci koje izgovaras mi razaraju um, probadaju srce, lome me.
Lomis me.
Ne volim da placem ispred drugih ljudi, pogotovo ne ispred nekoga kao sto si ti .
Ne volim da ljudi misle da sam slaba.
Hladne i teske polako klize niz moje obraze, obraze crvene od srama.
Hladne. Teske. Gorke.
Govorim ti koliko te volim, koliko mi znacis. Ali ti samo okreces glavu na drugu strasnu, i govoris.
"Ucini to sada, ucine pre mraka. Nemas vise nista. Nista da izgubis, nista da dobijes"

Gledam u predivan zalazak Sunca ispred mene.
Smejem se. Prisecam se kako si mi pre uvek govorio "Ako padnes, pasces na mene".

Vidim kapljice kako ostaju u vazduhu, to su, verovatno moje suze, u kojima se nalaze osecanja. Osecanja prema tebi, prema drugim ljudima, prema zivotu.
Ta osecanja ostaju 'gore' a ja odlazim 'dole'.

Ucinila sam to.



Skocila sam.