.

Musko sam.
Stojim ispred sebe, zenske sebe.
Cudna je, ima neki cudan sjaj u ocima kada me je pogledala. Misli isto za mene.
Govori mi 'Arhitekto mog uma'.

Biti covek

Biti covek, rodjen bez svog znanja i bez svoje volje, bacen u okean postojanja.
Morati plivati. Postojati.
Nositi indetitet. Izdrazati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredvidjene postupke svoje i tudje, koji ponajcesce nisu po meri nasih snaga. A povrh svega, treba jos izdrazti i svoju misao o svemu tome.
Ukratko: biti cove
Ivo Andric (O prici i pricanju)

Da li je moguce biti covek. Imati one cojstvene osobine prvog arhitipa, prvog coveka?
Da li je prvi nastali covek zapravo imao covecne osobine?
Taj prvi arhitip, savrseno izvajano ljudsko bice nastalo pre hiljade i hiljade godina, koje je krenulo zapravo protiv sile koja ga je stvorila.
Koje je pocelo da se davi u sopstvenim mislima, da ne izdrzava pritiske i na kraju, bez razmisljanja, bez tog osecaja svoje misli, postupa neispravno.
Postupa tako da se ceo svet rusi za tenutak.

.

When stars made love with universe, you came.

.

Vecernja toplina, ona letnja, nezna polako krece da se oseca u vazduhu.
Prolazim pored zeleznicke stanice. Udisem duboko i gledam u pruge. Volim da ih posmatram sa tog mostica i da cekam voz. Imam to neko verovanje od malena, da kada vidim voz kako prolazi da ce me pratiti sreca narednog dana.
Cujem smeh, zapravo tek sada ga uocavam. Tek sada vidim.
Mesa se sa zvukom voza koji upravo prolazi.
Na slaboj mesecini vidim decu kako se igraju na prugi paralelnoj smrti. Decu noci.