.

Zvoni mi u glavi. Tera me na panicno bezanje.
Bezim. Trcim kao nikada pre. Ne smem da se okrenem jer znam da se iza mene rusi svet, da propada i nestaje u dubine nicega. Dubine nicega iz koje smo svi nastali.
Idalje trcim i ako se polako siri bol po celom mom telu, necu prestati.

.

Osecaj kada shvatim da nosim u sebi krv tebe.
Osecaj da kroz mene protice prljava, crna krv me podstice na gadjenje. Gadim se sebe, zbog tebe.
Zelim da operem sebe, da istruzem sve patnje, bolove i misli o tebi sa sebe.
Rec 'otac' nikada nisam mogla da upotrebim.

.

Trenutak.
Sve je u trenutku.
Dok se oblaci pomeraju, dok latica tresnjinog cveta pada 5s po metru i dok me ti gledas.