.

Zvoni mi u glavi. Tera me na panicno bezanje.
Bezim. Trcim kao nikada pre. Ne smem da se okrenem jer znam da se iza mene rusi svet, da propada i nestaje u dubine nicega. Dubine nicega iz koje smo svi nastali.
Idalje trcim i ako se polako siri bol po celom mom telu, necu prestati.