.

Znam sve.
Za mene je to ponizenje. Ponizavas me, ali sve sto mogu jeste da sedim i gledam kako to cinis.
Kako me lomis, kao niko.
Nemam snage.

Razmisljam o planini. Nekoj visokoj, sa kojom cu da popricam. Koja ce da mi kaze sta da radim.
Razmisljam o mekoj travi na vrhu te planine, i o cistom nebu, punom zvezda.
Razmisljam kako bih zaspala posle sati provedenih gledajuci zvezde na mekoj travi. Zaspala bih i otisla u neki drugi univerzum, svemir.
Nikada se vise ne bih probudila u ovom svetu.